ponedjeljak, 16.08.2010.
Moj drug ( moja ljubav)
Veceras sam svatila da to sto osecam prema tebi je mnogo vise nego sto jedna drugarica moze osecati prema svom drugu.Jos mi se vrte po glavi reci koje si izgovarao o tim silnim devojkama koje ti greju postelju i zajedno se smejemo tvojim iskustvima sa njima. Ali kada spomenes 'nju' svoju devojku, kada kazes kako uzivas u svakom trenutku provedenom sa njom, u meni se probudi osecaj ljubomore, rado bi da promenis temu, da je ne spominjes, a drugarica sam ti, ispostujem te, i saslusam do kraja, al zaboli me najjace kad me zamolis za savet, kako da se ponasa prema njoj, jedinoj koja te uspela zadrzat, kako da joj dokazes da ti je stalo do nje... I dok ti govorim, gledas me staklenim, smedjim ocima, koje su vrhunac tvoje lepote... Skupljam snagu da ne zaplacem i da ne primetis da te devojka koju nekad imenujes sestrom voli kao sto nikad nikog do sada nije volela... Kada osetim da se vise ne mogu suzdrzati, ustanem, pozdravim se s tobom, i izadjem iz tvog stana. I tako do kuce razmisljam o tebi, o sebi, pitam se koliko bi se i na koji nacin promenio prema meni kada bi ti sve priznala... Ali NE, to ne dolazi u obzir, ne smem ti nista reci, kukavica sam, bojim se da te ne izgubim, a ovako te imam pored sebe, bar kao druga....
Voli te tvoja druarica....
